ANTIOKSIDANSI I MI

 Od rodjenja pa do smrti, najvažnija bitka je bitka sa slobodnim radikalima, a jedini pouzdani prijatelji i saveznici čoveka su – antioksidansi!
 Svaka tableta ROSE OX sadrži snagu 3 kilograma povrća!!!

                                                                                              naruči !

Pomaže u zaštiti telesnih ćelija i povećava prednosti drugih antioksidanata.

Mi znamo da su antioksidansi  dobri za nas. Oni pomažu u zaštiti našeg tela od oštećenja ćelija neutralizacijom slobodnih radikala molekula koje nas bombarduju svakog trena. Razno voće i povrće koje sadrži vitamine i minerale poznato je  po svojim antioksidativnim kvalitetima. Međutim, nema se uvek  vremena za unos pravih količina tih namirnica koje bi nam pružile antioksidansne dodatke.

Ono što možda ne znate je da ekstrakt ruzmarina, zajedno s drugim biljem, može ubrzati regenerativni rad kada unesemo antioksidanse. 

 Herbalife je Rose Ox ™ je prvi iz nove generacije antioksidansa koji ima kaskadni učinak. Kaskadni učinak odnosi se na jedinstvenu sposobnost da se promeni u seriju progresivno aktivnih oblika, koji pomažu u stvaranju dramatično više moćnog, dugotrajnijeg rezultata. Rose Ox ™  ima dodatnu sposobnost da pomogne regeneraciju drugih antioksidanata uključujući vitamin E, koji nemaju ovu prednost.

ruzmarin u cvatu

 Ruzmarin je grmolika zimzelena biljka igličastih listova i krhkih svetloplavih cvetova. Potiče iz mediteranskih krajeva gde raste na tlu bogatom kalcijumom, u suvoj klimi i na slanom morskom vazduhu. Danas se proširio širom Evrope, a uzgaja se i u SAD-u i Meksiku. Grm ruzmarina naraste od jednog do tri metra visine. Tanki, tamnozeleni igličasti listovi intenzivnog su mirisa i  pikantno ljutog, oporog i gorkog okusa. Tome doprinose eterična ulja koja se nalaze u žlezdama na donjoj strani lista. Biljka cveta dva puta godišnje, u aprilu i septembru.

Više od hiljadu godina cenjen je kao začin i prirodni lek. Latinsko mu ime dolazi od reči "ros marinus" što u prevodu znači "morska rosa". Kroz istoriju je ruzmarin bio vrlo omiljena biljka. Voleli su ga grčki i rimski bogovi. Grčki studenti stavljali su ga na glavu kada su pripremali ispite. Razlog tome je što je narodna medicina verovala, a i danas veruje, da ruzmarin podstiče i jača pamćenje. U staroj Engleskoj ruzmarin je bio simbol vernosti pa je iz toga nastao običaj da se na svadbi odeća kiti ruzmarinom. Neka od tih svojstava nauka je dokazala i objasnila.

Uz posedovanje antioksidativnih svojstava, naučne studije pokazuju da miris ruzmarina i deluje kao stimulans memorije - savršeni za odrasle zaposlene u kancelarijama, ili čak i za decu za rad na domaćim zadacima.

Ostala zdravstvena svojstva mirisnog ruzmarina uključuje olakšavanje probave, umirujuće menstrualne grčeve i smirivanje živaca. Rosemary(ruzmarin) čak se mogu koristiti za kozmetičke svrhe, kao što je efikasno jačanje kose ili kao sredstvo koje zateže i tonira kožu .

Antioksidans podrška: pomaže u promociji antioksidansne sposobnosti vitamina E.

Kaskadni učinak: Rose Ox ™ ima jedinstvenu sposobnost da deluje u nizu progresivno aktivne forme  za povećanje potencije i stvara dugotrajniji antioksidativni učinak.

Ruzmarin ekstrakt: Rose Ox ™ je napravljen s ektraktom ruzmarina pomšanog sa ekskluzivnom kombinacijom bilja za sinergistički rad s drugim antioksidansima.

Kombinujte s drugim Herbalife proizvodima: kombinacija s Herbalife-a Schizandra Plus i Extreme C proizvodima za dalju promociju dobrog zdravlja.

Brze činjenice

Ključna komponenta kompletnog  antioksidans programa.

Jedna tableta dnevno.

Važno je koristiti kada se jede ili kada se vežba tj. kada je oksidativni stres najveći.

Antioksidansi i prevencija raka

Ključne tačke

• Antioksidansi štite ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulima poznatim kao slobodni radikali (vidi Pitanje 1 i 3).

• Laboratorija i istraživanja na životinjama je pokazalo antioksidansi sprečavaju dejstvo slobodnih radikala koje je povezano s rakom. Međutim, rezultati novijih studija kod ljudi (kliničkim ispitivanjima) nisu u skladu (vidi pitanje 2).

• Antioksidansi se osiguravaju zdravom prehranom, koja uključuje izbor voća i povrća (vidi 4. pitanje).

1. Što su antioksidansi?

Antioksidansi su materije koje štite ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulima poznatih kao slobodni radikali. Slobodni radikali mogu dovesti do raka. Antioksidansi u interakciji sa samima sobom neutrališu dejstvo slobodnih radikala i spriječavaju oštećenja. Primeri uključuju antioksidanse beta-karoten, likopen, vitamine C, E i A, i drugih materije.

2. Mogu li antioksidansi sprečiti rak?

Znatne laboratorijske dokaze iz hemijske, kulture ćelija, i životinjskim studijama pokazuje da antioksidanti mogu usporiti ili sprečiti razvoj raka. Međutim, podaci iz nedavnih kliničkih ispitivanja su manje jasna. U poslednjih nekoliko godina, velike  kliničke studije postignule su ništa drugo do nedosledne zaključke.Ako imamo u vidu i špekulacije da lek protiv tumora već postoji,ali ga medicina ne da u upotrebu, stvar je prilično čista zašto je to tako.

3. Ono što je prikazano u prethodno objavljenim velikim kliničkim ispitivanjima?

Pet velikih kliničkih ispitivanja objavljenih u 1990.godini donela su  različitezaključke o uticaju antioksidanata na rak. Studije su istraživale učinak beta-karotena i drugih antioksidanata na rak u različitim grupama ispitanika. Međutim, beta-karoten ima različite efekte u zavisnosti od populacije bolesnika. Zaključci svake studije su prikazani u nastavku.

paradajz 

• prva velika slučajna studija o antioksidansima i rizicima od raka je kinesko istraživanje o prevenciji raka, objavljeno u 1993. Ovo istraživanje je ispitivalo učinak kombinacije beta-karotena, vitamina E i  selena na rak u zdravim kineskim osobama oba pola sa visokim rizikom za rak želuca. Studija je pokazala kombinacija beta-karotena, vitamina E, selena i značajno smanjuje učestalost karcinoma želuca i oba raka uopšte .

• 1994 Studija o prevenciji raka, pod imenom alfa-tokoferol (vitmain E) / beta-karoten, u istraživanju o prevenciji raka (ATBC) pokazala je kod Finaca muškaraca koji su  pušači da se značajno povećala stopa učestalosti raka pluća pod dejstvom beta-karotena, a nisu bili pod uticajem vitamina E. 

• Još jedna studija,1994. godine, beta-karoten i Retinol (vitamin A) koja je istraživala je efikasnost, takođe je pokazala mogući porast raka pluća povezana s antioksidansima.

• 1996.godine, Zdravstvena studija na lekarima (PHS) nije pronašla nikakve promene u stopi pojave raka povezane s beta-karotenom i aspirinom koje su  uzimali američki muški zdravstveni radnici. (4)

• 1999 Women's Health Study (WHS) testirala je efekte vitamina E i beta-karotena u prevenciji raka i kardiovaskularnih bolesti kod žena dobi 45 godina ili starijima. Među naizgled zdravim ženama, nije bilo koristi ili štete od beta-karotenskog unosa. Istraživanje učinka vitamina E je u toku. 

S obzirom na neočekivane rezultate ATBC i nalaze, nije bilo učinka beta-karotena u PHS i WHS, NCI će pratiti ljude koji su učestvovali u ovim istraživanjima, te će ispitati dugoročne zdravstvene učinke beta-karotena dodataka. Post-istraživanje i praćenje već finansira NCI(nacionalni institut za rak, USA), ATBC, Kinesko istraživanje o prevenciji raka, a dva manja istraživanja raka kože i polipa debelog creva. Rezultati post-istraživanja i praćenja su objavljeni za ATBC, a od avgusta 2004 su u toku za kinesko istraživanje o prevenciji raka.

6. Kako mogu antioksidansi sprečiti rak?

  Antioksidansi neutrališu slobodne radikale koji su prirodni nus-proizvodi normalnih ćelijskih procesa. Slobodni radikali su molekuli s nepotpunim elektronskim omotačima koji ih čine više hemijski reaktivnima od onih s potpunim elektronskim omotačima. 

propali body builder

 
  Nakon mikroba, slobodni radikali su najveci neprijatelji dugog života! Jedno je očekivana dužina života kod rođenja, a sasvim drugo maksimalna dužina života. Dok je prva promenljiva kategorija i na primer povećana je u SAD sa 47 u 1900. godini, na 78 u 2010. godini, druga je konstantna tj. uvek 115-120 godina. Savremeni antioksidansi mogu produžiti očekivanu starost, ali nemaju učinka na maksimalni životni vek. Zato su oni zaista pravi saveznici savremenog čoveka! Zašto? Slobodni radikali se danas povezuju s nastankom bolesti krvnog sistema, sivom mrenom, rakom, bolestima zglobova i brojnim drugim poremećajima zdravlja.

  Upravo se nedavno navršilo 40 godina od nastanka naučne teze da prerano umiremo zbog oksidativnog oštećenja ćelija i tkiva; tim povodom odrzan je u SAD niz stručnih skupova na kojima je postignut koncenzus kada je u pitanju razorno delovanje slobodnih radikala. Danas se pojam "slobodnih radikala" toliko udomaćio da ga niko pametan ne dovodi u pitanje, ali davne 1960 godine, o tome niko nije imao pojma. Zapravo, od vremena otkrića mikroba kao uzročnika bolesti, nije bilo većeg otkrića od veze slobodnih radikala s jedne i oksidativnog propadanja ćelija tkiva i organa s druge strane. Danas imamo listu od oko 50 oboljenja čiji se uzroci povezuju s delovanjem slobodnih radikala, a predpostavlja se da će uskoro lista biti povećana na 80 oboljenja! 

Kada neko ide ispred svog vremena, kazemo da je "genijalac"; otac teorije o procesu starenja pod uticajem slobodnih radikala je dr Denham Harman s univerziteta Berkeley u Kaliforniji. U vreme kad niko nije ni pomišljao na nesto slično, njegov naučni rad je objavljen u stručnom časopisu Journal of Gerantology. U meduvremenu je napisao stotine naučnih radova i desetak knjiga, a njegovo delo nastavile su brojne institucije i stotine drugih istraživača. Suština teze je da umiremo prerano jer se kontinuirano trujemo - slobodnim radikalima!

 

                              Kiseonik je opasan "prijatelj"?


Kada kažemo da se auto krece na pogon benzinom, a čovek hranom, to nije doslovce tacno jer pogonsko gorivo za čoveka je zapravo kiseonik. Naime, tek oksidacija u ćelijama oslobađa neophodnu energiju i svakom kretanju zapravo prethodi oksidacija. Ćelije mozga  bez kiseonika umiru za nekoliko minuta. Zato smo prisiljeni neprestano da udišemo vazduh koji prosečno sadrži 21% kiseonika. Po svemu sudeći možemo reći da je kiseonik zapravo veliki "prijatelj" čoveku. Međutim, kiseonik ima i drugu stranu medalje; ako previše udišemo čisti kiseonik može doći do intoksikacije, što dobro znaju astronauti, ronioci i pacijenti u intenzivnoj nezi. Poznato je da je Paster u svojoj laboratoriji mikroorganizme inaktivirao kiseonikom, a voda za piće se danas može sterilizovati - ozonom. Toksičnost kiseonika za sva živa bića poznata je više od veka, ali nikom osim dr Harmana nije bilo poznato da postoji nekakvo unutrašnje delovanje sporednih proizvoda oksidacije i to u tolikoj meri da mogu postati razorni za funkcionisanje pojedinih vitalnih sastava organizma.


Oksidacioni stres i interna radijacija

  Dužina života određena je zapravo nivoom oštećenja mitohondrija od strane slobodnih radikala, a ovi nastaju od neuparenih elektrona kiseonika! Masovno delovanje slobodnih radikala kod osoba koje su posebno izložene, naziva s s punim pravom "oksidacioni stres" pa se iz toga izvlači pravilo; što više takvog stresa, to brze starenje ćelija!. Mesto delovanja su osetljive ćelijske membrane u mozgu i nervnom tkivu, odnosno masne komponente tih membrana. Naravno, pravilo se može i okrenuti; smanjenje utroška kiseonika, jednako je produženju ocekivane dužine života! Ako se manje jede, manje se troši kiseonika, manja je izloženost slobodnim radikalima. Imamo jakih dokaza da restrikcija kalorijskog unosa samo za 30% usporava proces starenja miševa, a eksperimenti na majmunima su u toku. Proizlazi da je izloženost delovanju slobodnih radikala isto što i interna radijacija. Najduže bi živeli u slučaju kada bi mogli usporiti disanje, a oni koji najbrže "isperu" svoje ćelije kiseonikom kao što su sportisti i neke druge osobe s visokim stepenom aktivnosti, imaju najkraći životni vek.


Slobodni radikali – unutrašnji neprijatelj!

  Naučna i stručna literatura prepuna je podataka o destruktivnom delovanju produkata razlaganja kiseonika. Metabolizam kiseonika koji neprestalno traje u živom organizmu, oslobađa ih stalno, a mi ih slikovito nazivamo "slobodni radikali". Službena definicija tog pojma bila bi "atom ili molekul kiseonika koja ima jedan ili više neuparenih elektrona. Ona prosečnom čitaocu ne znači mnogo, ali daje do znanja da je nabijena energijom i vrlo nestabilna i da se vrlo rado veže s svim stvarima s kojima dođe u kontakt (masti, proteini), stvarajući kod toga lančanu reakciju i brojna oštecenja (degeneraciju, lom DNA strukture).

   Posledica je prerano starenje i otkazivanje pojedinih vitalnih funkcija (npr. vida). Hidroksi radikali narocito su vazni jer napadaju najfinije proteinske strukture. Naravno, odmah se postavlja pitanje - šta to izaziva pojavu slobodnih radikala? To je pre svega veliki i ponavljani fizički napor (intenzivni trening), intenzivno sunčanje i zračenje druge vrste, jaki psihički stres (smrt drage osobe, razvod braka), pušenje preko 10 cigareta dnevno, često dugotrajno letenje transkontinentalnim avionima itd. Strastveni pušač se tokom dana doslovce puni slobodnim radikalima, body builder koji se sprema za takmičenje vrvi od slobodnih radikala, koje više ne može pokriti sopstvenim odbrambenim snagama. Piloti su stalno izlozeni kosmičkom zračenju koje indikuje stvaranje slobodnih radikala! Pojava slobodnih radikala medjutim, ne znači odmah i oboljevanje zahvaljujući posebnom mehanizmu zaštite pomoću kojeg se drži ravnoteža (lovci slobodnih radikala). Ako se pak produkcija slobodnih radikala prolongira ili pojačava (kao što je slučaj kod jakog stresa, napora itd), postoji mogućnost da organizam u jednom trenutku ne može više da uspostavi ravnotežu što može biti početak procesa pojave funkcionalnog poremećaja.

mango 

 Svojevremeno je bilo u modi lečenje ozonom, pa su se prodavali mali uređaji (ozonizatori) za osveživanje prostorija kao i razni tipovi maski. Ozon se upotrebljavao za sterilizaciju hirurskih dvorana i vodovoda, i u nekim tehnološkim procesima (asepticko zatvaranje ambalaže). Mnogi i danas misle kako je nakon kiše i letnje oluje vazduh pun ozona pa ga treba što više udisati!

Tačno? 

               Ne, nije! 

Upravo ono zbog čega ubija bakterije, oštećuje i svaki drugi organski materijal pa i ljudske ćelije i tkiva. Puno ozona nije zdravo! Kod vrlo niskih koncentracija (0,3 delova na milion) dovodi do upale gornjih disajnih puteva, a kod sportista koji za razliku od ljudi u sedećem položaju dišu i 20 puta brže, oštećenja su koliko toliko veća! Upravo zato što izaziva u tkivima lančanu reakciju produkcije slobodnih radikala koji ubijaju sve ono sto je najdragocjenije (crvena krvna zrnca, ćelijske membrane mozga i drugih vitalnih organa) ozon nije našao svoje mesto u "osveživanju" sportista, već naprotiv, treneri beže tamo gde ga nema ili ga ima znatno manje. Premda je ozon samo malo drugačijioblik kiseonika s svojstvenim mirisom, nije nimalo bolji od svog srodnika i ovde je naveden kao lepi primer. A kad se proces indukcije slobodnih radikala otvori, oni će sasvim sigurno nešto oštetiti (srce, vene, mozak)! Telo je staro koliko su mu stari pojedini organi odnosno tkiva, da bi se konacno sve završilo na nivou ćelije. Oksidativne promene ćelija mogu spreciti jedino jaki antioksidansi.

 
      Sportisti i antioksidansi

   Ako uzmemo u obzir činjenicu da na Institutu za sportsku medicinu u Salt Lake City, država Utah u SAD (Institute for Sports Science and Medicine), postoji poseban projekt "Oxidative Stress and Exercise" koji ima na rapolaganju značajna sredstva, nije potrebno posebno obrazlagati kolika je važnost antioksidansa za zdravlje aktivnih sportista. Zašto? Intenzivni trening koji dugo traje smatra se fizičkim, psihičkim i metaboličkim stresom, koji organizmu nameće velike probleme. Velika oksigenizacija ćelija i tkiva koja je prosečno veća za 10-15 puta od tzv. "sedećih" ljudi, oslobađa masu slobodnih radikala koji mogu biti kompenzovani prirodnim zaštitnim sastavom (glutation), ali često je njihov kapacitet prevelik za takvu odbranu naročito kada napori traju duže vreme. Oštećenje ćelijskih membrana njihovim delovanjem, sasvim je izvesno. Od ukupne količine kiseonika koji ulazi u organizam sportista 5-8% se ne razlaze do vode kako se misli, već se pretvara u slobodne radikale. Upravo zbog tih činjenica smo antioksidanse stavili na prvo mesto.

 

 

     Antioksidansi produžuju život?

   Odavno se zna, a eksperimenti su to potvrdili, da postoje stvari koje mogu produžiti prosečnu dužinu života laboratorijskih životinja. Probane su stotine stvari, ali sve se svodi na antioksidanse i na skup stvari koja u sebi sadrži - sumpor. Sve što se kasnije dogodilo samo je razrada ideje i rutinska provera pojedinih stvari. Već prvih desetak godina urodilo je plodom; visokim dozama E vitamina pomaknut je prosečni životni vek miševa za skromnih 5%! Zatim se došlo do drugih zanimljivih otkrića tj. da je jedno "očekivana" starost a sasvim drugo - "maksimalna" starost. Dok se prva može menjati u nekim granicama, druga predstavlja konstantu! Samo s jednim preparatom (2-MEA) očekivana starost laboratorijskih životinja pomerena je čak za 20%. Ako se to prevede na čoveka, proizlazi da bi očekivana starost mogla skočiti s 75 na 90 godina!. Postoje zvanični podaci da poslednjih desetak godina čak 50 miliona Amerikanaca redovno uzima antioksidanse . Naime, računa se da se samo zbog toga starenje pomera za 5-7 godina. Skup antioksidansa se stalno proširuje. E-vitamin je svakako prvi u grupi, ali ne i najvažniji; tu su jos beta-karoten, C vitamin, glutation, Koenzim-10 i likopen. Svaki od njih temeljno je prostudiran i naučnim elaboratima. Važno je istaći da osim pojedinačnog među njima postoji i "podupiruće" delovanje koje sam ranije objasnio. Čišćenje slobodnih radikala u organizmu pravi je izraz za njihov specifican način delovanja. Razlog je jednostavan; nakon mikroba radikali su najveći neprijatelji zdravlja!

     Antioksidansi i sunčanje

   Rezultati studije koja je objavljena početkom 2000. godine u uglednom stručnom časopisu Journal of Clinical Nutrition u kojem nemački stručnjaci tvrde da dnevna doza od 25 mg beta karotena i 335 mg E vitamina mogu zaštiti kožu od opasnog ultravioletnog zračenja! Koliko to znači u situaciji kada zahvaljujuci proširenju ozonske rupe predviđaju epidemiju raka kože - melanoma u narednih desetak godina, nije potrebno govoriti. Vođa grupe istraživača sa Instituta za hemiju i fiziologiju univerziteta u Dusseldorfu rekao je; "nije u pitanju baš dramatično poboljšanje zaštite, ali uz druge zaštitne stvari i kreme, to je svakako velika pomoć". Ako neko voli duže boraviti na intenzivnom suncu, mora početi s uzimanjem beta karotena i E vitamina najmanje 6 nedelja pre! Oko načina primene suplemenata, stručna mišljenja su podeljena; dermatolozi tvrde kako je učinak E vitamina bolji kroz kožu nego kroz usta!Naravno da treba ovde uzeti u obzir praistorijsku činjenicu da ljudi nisu utrljavali u kožu već su se uvek hranili.

RIŽA

 7. Koje su namirnice bogate antioksidansima?

Antioksidansi su rasprostranjeni u voću i povrću, kao i drugim namirnicama, uključujući orašaste plodove, žitarice i neke vrste mesa, perad i riba. Popis u nastavku daje izvore hrane kojima su zajednički  antioksidansi.

SPANAĆ

• Beta-karoten nalazi se u mnogim namirnicama koje su narandžaste boje, uključujući  krompir, šargarepa, dinja, tikvice, kajsije, bundeva, i mango. Neko zeleno lisnato povrće, uključujući raštan, spanać, kelj takođe su bogate beta-karotenom.

• Lutein, najpoznatiji po svojoj saradnji sa zdravim očima.Njime obiluje zeleno, lisnato povrće kao što su raštan, spanać, kelj .

KELJ

• Likopen je moćan antioksidant kojega sadrži paradajz, lubenica, guava, papaja, kajsija, ružičasti grejp, crvene narandže, i druge namirnice. Procene sugerišu na to da 85 % američkih unosa likopena dolazi iz paradajza i proizvoda od paradajza.

• Selen je mineral, ne antioksidans hranljivih materija. Međutim, to je sastavni deo antioksidativnih enzima. Biljna hrana kao što su riža i pšenica su glavni prehrambeni izvor selena u većini zemalja. Količina selena u tlu, što zavisi o regiji, određuje količinu selena u hrani koju uzgajaju u toj zemlji. Životinje koje jedu žitarice ili biljke uzgojene u zemljama sa tlom bogatim selenom imaju viši nivo selena u svojim mišićima. U Sjedinjenim Američkim Državama, meso i hleb su česti izvori selena u prehrani. Brazilski oraščići sadrže velike količine selena.

• Vitamin A se nalazi u tri glavna oblika: retinol (vitamin A1), 3,4-didehydroretinol (vitamin A2), i 3-hidroksi-retinol (vitamin A3). Hrana bogata vitaminom A su jetra,krompir, šargarepa, mleko, žumanci i sir mozzarela.

• Vitamin C je takozvana askorbinska kiselina, a može se naći u izobilju u mnogo voća i povrća, takođe, u žitaricama, govedini, živinskom mesu i ribi.

• Vitamin E poznat kao alfa-tokoferol, nalazi se u bademima, u mnogim vrstama ulja, uključujući pšenične klice, suncokret, kukuruz i sojinim  uljima, mangou, orasima, brokuli i drugim namirnicama.

  Lična iskustva sa ROSE OX tabletama su neverovatna!
 Moj psiholog tvrdi da je najpravilnije odmaranje kada legnemo na kauč,i polako svesno opuštamo prste na stopalima,pa stopalo,pa potkolenicu,pa butinu,zatim isto radimo sa drugom nogom.kada stignemo do glave mi smo totalno opušteni.Sve je to lepo rečeno, ali ja to nikad nisam uspeo.
 To sam uspeo sa ROSE OX !!
 Moja supruga je počela da se budi u 5 ujutru odmorna i naspavana iako smo pre toga ustajali u 7 ! 
  Zašto ne spavaš! Šta ti je ?